На овогодишњем конкурсу Дечјег културног центра у Нишу „Радовићев венац” учествовали су литерарни таленти нашег седмог разреда, пишући састав на тему ,,Да ли ми верујете“. Жири је одабрао рад Софије Трајковић, ученице 7/4, и уврстио га у зборник радова за ову годину. Честитамо Софији и објављујемо њен рад у целини. Остале радове, такође вредне пажње, ускоро ћемо објавити у нашем електронском часопису Чегарац. Уживајте у Софијином раду!

Да ли ми верујете

Постоје тренуци када пожелимо да имамо натприродне моћи јер само тако можемо да решимо оно што нас мучи.

Да ли ми верујете да се могу за тили час попети на врх Хималаја. Замислим се дубоко и једноставно узлетим као балон испуњен хелијумом. Уздигнем се изнад свих, а бројне очи ме посматрају. Питају се шта се то дешава и одакле се појавило чудо – девојчица која их надлеће. А ја сам изнад њих, лебдим и знам да ће ме сада саслушати. Онда викнем тако гласно да ме чује цео свет. Сви застану да виде шта је то сад што их узнемирава. Подигну главе и љубопитљиво гледају. Коначно, када добијем пажњу свих глувих, слепих и неосетљивих, свих који брину само о себи, ја проговарам. Уперићу прст у децу – болесну, сиромашну и гладну, ону која чезну за љубављу и пажњом. Рећи ћу им: – Деца живе у трошним кућицама, смрзавају се, читају под свећом, гладни су! Да, тако је. Данас, у 21. веку! Осврните се, погледајте, ослушните! Хајде да не буду беспомоћни и усамљени! Хајде да не окрећемо главу и правимо се да то не постоји. Учините нешто, људи!

Ево ме на врху Хималаја и вичем целом свету: – Учините нешто, људи!