Европски дан језика у Горњој Врежини

У издвојеном одељењу ОШ „Чегар“ у Горњој Врежини, 26.9.2018. године обележен је Европски дан језика. Програм обележавања припремиле су наставнице српског, енглеског и руског језика: Александра Стојановић, Маша Вукадиновић, Радмила Динић и наставница историје Александра Марковић. Циљ обележавања Европског дана језика јесте указивање на потребу учења матерњег и страних језика, јер су језици кључ разумевања међу људима и основа за интелектуални развој ученика.

Ученици старијих разреда, подељени у три групе (Србија, Русија, Енглеска) учествовали су у занимљивим активностима. Преводили су пословице са енглеског и руског језика проналазећи њихово значење у српском, транскрибовали имена из страних језика, учествовали у квизу знања из историје, говорили брзалице језицима које уче у школи, певали и рецитовали песме на руском, енглеском и српском језику. Већина активности захтевала је тимски рад, а ученици су још једном показали да су одлични тимски играчи. Направљени су и панои, један са поздравом „добар дан“ на свим европским језицима, а други са позајмљеницама из страних језика. Ученици су максимално били мотивисани за све активности, па су кроз забаву, смех и рад уживали у обележавању Европског дана језика.

01

02

03

04

05

06

07

08

Час природе и друштва у 4. разреду

У жељи да ученицима четвртог разреда приближимо предметну наставу и упознамо их са наставницима који ће им предавати у петом разреду, позвали смо на дружење наставницу историје Данијелу Максимовић. Уз помоћ дигиталних садржаја, историјских карти, родослова, паноа са сликама наших манастира, у четрдесет петоминутном разговору о династији Немањић, јединој српској средњевековној владарској династији, обновили смо знање о врстама историјских извора, местима на којима се чувају, причали смо о настанку краљевине и царства као и о градњи манастира, развоју рударства, ширењу теритерије и настанку првог законика. Присетили смо се и манастира које смо обишли на екскурзији. Заинтересованост мојих ђака је била изузетна па смо „заказали“ ново дружење и посету градском музеју.

Учитељица Љиља Денић

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

Виртуелни обилазак Националног музеја Египта у Каиру

Ученици 5. разреда су путем Скајпа виртуелно обишли Национални музеј Египта у Каиру. Кустос је прошетао кроз музеј, помоћу камере приказао неке од експоната и одговарао на питања ученика. Видели смо Тутанкамонов престо, његове сандале, друштвену игру налик шаху, мумију и саркофаге, научили како се изговара који хијероглиф у натпису Тутанкамон.
Реализатори: Ана Живковић и Данијела Максимовић

Објављено под Некатегоризовано

Тематски час – Ниш у Другом светском рату

Тематски час из историје у 8. разреду на тему Ниш у Другом светском рату:

  • Логор Црвени крст,
  • стрељање на Бубњу,
  • савезничко бомбардовање Ниша на Васкрс 1944.

Радови су изложени у холу школе.

Објављено под Некатегоризовано

53. Сајам књига и графике

Ученици истуреног одељења VI/5 Основне школе Чегар у Горњој Врежини, данас су са својим наставником историје Александром Марковић обишли 53. Сајам књига и графике у Нишу.

Посетили су штандове наших највећих и најзначајнијих издавачких и књижарских кућа, са издањима из области књижевности, уметности, архитектуре, медицине, екологије, историје… Ове године су такође присутни штандови са речницима и уџбеницима страних језика, издањима за децу и антикварним књигама.

Издавачка кућа „Пчелица“, једна је од најпродуктивнијих када су у питању дечије и омладинске књиге. Представили су нам вишеструко награђивану едицију Слободана Станишића „Деца читају српску историју“, упознали нас са славним хајдуција, јунацима српске историје из XVIII и XIX века, који су се борили против турске власти, а затим едицију завршили представљањем славних вођа Првог и Другог српског устанка, Карађорђа и Милоша Обреновића.

Књиге ове едиције илустроване су и намењене ђацима, са циљем да децу заинтересују за догађаје и личности из националне историје.

У двемa књигама „Књегиње и краљице династије Обреновић и Књегиње и краљице династије Карађорђевић“ представљене су супруге неких од најзначајнијих владара у српској историји. Многе од њих су остале у сенци моћних фигура својих мужева, али ипак њихове појаве нису биле без трага, нарочито на пољу културног уздизања српског народа.

Сви издавачи су омогућили значајне сајамске попусте, а ученици су ову повољност и искористили, а затим и учествовали у наградној игри.

Док чекамо извлачење срећног добитника телевизора или комплета књига, поздрављамо вас са другог по величини сајма књига у Србији.

Објављено под Некатегоризовано

Воли своје – поштуј туђе

Милиони људи широм света последњи дан октобра уз маскенбал, логорске ватре и неизоставне бундеве прослављају „Хелоувин” (Halloween). Хелоувин (Ноћ вештица) одавно није верски празник, али још постоје елементи веровања у натприродне, мистичне појаве, вештице, магију и враџбине.

Утицај америчке популарне културе је Ноћ вештица „довео” на наше просторе. Људи воле нешто што личи на карневал и на тај начин уводе спектакл у свој живот и играју се мрачних сила. И тако, у потрази за забавом, Светог Луке се сете ретки, углавном они чија је то крсна слава.

Ученици VII/5 истуреног одељења у Горњој Врежини са наставницом историје обишли су сеоску цркву Свете Тројице и обележили велики празник Светог Луку, и уместо журке и костима показали да чувају тадицију. Између жита и бундеве, бирамо жито.

Свети Лука, писац једног од Христових јеванђеља живео је у 1. веку. Верује се да је Свети Лука лично познавао богородицу и да су три иконе са њеним ликом које је светитељ насликао најближе њеном правом изгледу. Због овога се сматра оснивачем хришћанског иконописа.

Ученици су се упознали са историјом Српске православне цркве; Српска архиепископија (1219—1346), Српска патријаршија (1346—1463), Борба за опстанак (1463—1557), Обновљена Српска патријаршија (1557—1766)

У време обнове Српске патријаршије Мехмед Соколовић је био високи чиновник, трећи међу везирима, члан „дивана“, својеврсне „владе“ Османског царства. Османске власти су хришћанске црквене организације сматрале за државна добра (мукате), која су, уз уважавање њихове посебности у односу на друге мукате, давана у закуп уз фиксирани износ годишње закупнине – одсека. Српски патријарси су на име одсека били дужни да плаћају 100.000 аспри годишње, а исто толико и на име таксе (пешкеш) за издавање указа (берата) приликом свог постављења и код сваке смене султана. Евиденција уплата на име одсека, као и издавање указа (берата), било је у надлежности Канцеларије црквених муката у Цариграду, која је била подређена великом везиру.

Српском патријарху је било загарантовано право да обавља своју верску службу, поставља епископе и, за Османско царство најважније, несметано прикупља дажбине од подређеног свештенства и верника, што је био једини начин да се измире огромне новчане обавезе према држави. Разлог за обнову Српске патријаршије био је очигледно првенствено економски. Царство је осећало прве знаке економског замора, експанзија је успорена, вођени су бројни ратови, смириване побуне, па је било неопходно изнаћи што више извора прихода. Постављање Макарија за патријарха несумњиво је извршено уз пуну сагласност турских државних власти, између осталих и Мехмед паше Соколовића, али то није учињено као уступак Србима, већ првенствено из економских разлога.
За Србе и њихову Цркву то је велики догађај. Пећка патријаршија је сада духовно објединила све српске етничке просторе, па чак и шире (делови Бугарске и Угарске). Обновљене су и основане нове епархије којима су обухваћени и расељени Срби: Требињска у манастиру Тврдошу, Пожешка у Славонији, Марчанска, Јенопољска, Вршачка, Будимска, пре тога Сремска… Било је укупно око 40 епархија на широком простору од Будима до реке Дрима у Албанији и од западне Бугарске до Јадранског мора.

Положај хришћанске цркве сада је био лакши. Дозвољена је обнова и изградња нових цркава и манастира. Подигнута је из темеља пећка припрата и потом живописана. Живописана је грачаничка припрата, изграђени су овчарско-кабларски манастири. Положај српског патријарха био је сличан положају цариградског патријарха у Фанару. Он је постао „милетбаша“ (вођа народа, етнарх) са великим и световним овлашћењима према хришћанским поданицима. Предлагао је на Порти избор митрополита и епископа, пресуђивао је спорове међу свештеницима, убирао порез од народа за годишњи данак султану, решавао брачне спорове у хришћанским породицама, имао право наслеђа код оних који умру без законитих наследника (право кадуцитета). Углед патријарха пред Турцима, а и у народу, био је велики. Патријарх је путовао по народу јашући на коњу у свечаној пратњи. Догодило се да у турском ропству, када Срби нису имали државу и световне владаре, њихову улогу по нужди на себе преузме Црква, односно српски патријарх.

Објављено под Некатегоризовано